АКАТИСТ светом АНТОНИЈУ ВЕЛИКОМ

 

АКАТИСТ светом АНТОНИЈУ ВЕЛИКОМ
празнује се 17. (30.) јануара
(чита се за помоћ прогнања лукавих духова)
Кондак 1.
Тебе, творца пустиње и првопроповедника и најсмелијег изгонитеља демона, достојно и са љубављу хвалимо. А ти, као онај који има смелост пред Господом свагда се за нас усрдно моли, да ти кличемо:
Радуј се, свети Антоније Велики, оче пустињског монаштва!
Икос 1.
Као ангел си се јавио у пустињи, укрепљујући веру Христову, Богоношче, у подвигу, нашавши пут који води ка Небу, славни. Стога си га, радујући се, објавио онима који су дошли после тебе и који ти поју:
Радуј се, јер се кроз тебе Светој Тројици узноси химна!
Радуј се, јер кроз тебе сатана бива поражен!
Радуј се, родитеља часних Божански изданче!
Радуј се, подвижника славних велика сило!
Радуј се, јер се Дух Свети настанио у теби!
Радуј се, јер си делима својим украсио своју душу!
Радуј се, јер си разделио сиромашнима своје имање!
Радуј се, јер си се окренуо молитви и посту!
Радуј се, јер си зажудео за животом Небеским!
Радуј се, јер си скршио силу демонску!
Радуј се, јер се кроз тебе исцељују болести!
Радуј се, јер се кроз тебе страсти изгоне!
Радуј се, свети Антоније Велики, оче пустињског монаштва!
Кондак 2.
Гледајући себе у богатству, Богоносни, ти себи Богонадахнуто каза: Моје земно благо лак је плен онима који га поткопавају и краду. Стога је потребно да и други бисер, Христа, нађем, кличући: Алилуја!
Икос 2.
За знањем Божанским зажудевши и све земно омрзнувши, населио си се по тврђавама и гробовима. И од демона ране примивши, јуначки си им се одупро, свеславни, оружјем Крста се заштитивши. Стога ти кличемо са чежњом:
Радуј се, Тројице нестворене тајниче!
Радуј се, јер низвргаваш противнике Божије!
Радуј се, дарова светлих цвете!
Радуј се, пустиње свештене славо!
Радуј се, блажени, вечно жива реко Божанског нектара!
Радуј се, оазо вечно зелена, која си украс пустиње!
Радуј се, болесних најревноснији избавитељу!
Радуј се, сиромашних штедри доброчинитељу!
Радуј се, неисцрпни изворе благодати!
Радуј се, чашо чудеса која се не празни!
Радуј се, Христова првино чудесна!
Радуј се, верних слатко пиће бесмртности!
Радуј се, свети Антоније Велики, оче пустињског монаштва!
Кондак 3.
Помахнитале демоне одгнао си, блажени, употребивши Божанску силу, а као несаломиво оружје против њих Крст Часни показао си нама који хоћемо на подвиге твоје да се угледамо и Богу да појемо: Алилуја!
Икос 3.
Засијао си у свету као звезда светлоносна, обасјавајући Христову Цркву. Јер претходно сува пустиња чудесне изданке одмах је родила и радујући се, клицаше ти, свеблажени, у весељу:
Радуј се, душо монаха и славо!
Радуј се, укротитељу сатане, за кога си страх и трепет!
Радуј се, јер си понео Крст Господњи!
Радуј се, јер си бреме брига одбацио!
Радуј се, јер нечисте духове без милости изгониш!
Радуј се, јер струје спасоносне штедро точиш!
Радуј се, јер си крепкији од тврдог камена!
Радуј се, јер на Небу с ангелима појеш!
Радуј се, проповедниче Христов силног духа!
Радуј се, учесниче у борбама за веру!
Радуј се, јер верне свагда пред Богом заступаш!
Радуј се, јер часно монасима предстојиш!
Радуј се, свети Антоније Велики, оче пустињског монаштва!
Кондак 4.
Ревност неизрециву имајући у срцу, свеблажени, пригрлио си равноанђеоски живот, и на друму нашавши златник, као земно благо си га мудро оставио, не мислећи на то да наситиш утробу, него душу кличући: Алилуја!
Икос 4.
Као сунце животодавно јавио си се творевини, осветљујући срца благочестивих. Јер сви се, благодарећи твојој поуци, речима живота бесмртног наслађују, и нашавши лествицу ка Богу, славопоје ти овако:
Радуј се, светлости неизрециве изворе!
Радуј се, тишино живота тајанственог!
Радуј се, најбожанственији светилниче Свете Тројице!
Радуј се, часна утехо оних који плачу!
Радуј се, јер Богонаучен посрамљујеш мудраце!
Радуј се, јер као невештаствен побеђујеш искушења!
Радуј се, Богогласни првоначалниче пустиње!
Радуј се, монахујућих главо и родоначелниче!
Радуј се, јер си радосни украс Египта!
Радуј се, светла круно преподобних!
Радуј се, сиромашних помоћниче и заштитниче!
Радуј се, многих добара основоположниче!
Радуј се, свети Антоније Велики, оче пустињског монаштва!
Кондак 5.
Богоборачких духова најдрскије насртаје свеоружјем Крста си одагнао, јер нису узмогли да ти заграде пут који си изабрао и који води ка Христу. И стигавши до краја, венац си примио од ангела који поју: Алилуја!
Икос 5.
Успели су да поразе мачеви твојих врлина војске Велијарове, јер си као непобедиво оружје, помоћника и несаломиву стену Крст носио. А ангели исплевши ти венце, клицаху ти ово:
Радуј се, слављених пустињака!
Радуј се, свих врлина ризнице!
Радуј се, јер си војску демонску нагнао у бег!
Радуј се, јер си спутао пошаст плоти!
Радуј се, јер си све земно смело одбацио!
Радуј се, јер си ка Небеском узлетео славно!
Радуј се, јер ангели славопоје твоју трпељивост!
Радуј се, јер демони плачу због твоје смелости!
Радуј се, чврсти заштитниче вере!
Радуј се, мудри изгонитељу јереси!
Радуј се, ангела светли сажитељу!
Радуј се, усамљеничког живота војниче!
Радуј се, свети Антоније Велики, оче пустињског монаштва!
Кондак 6.
Проповед покајања и скромнога живљења изговорише твоја уста, свеблажени, и сместа биљка чудесна и многоплодна из пустиње никну, рађајући монахе и монахиње који добро знају да поју: Алилуја!
Икос 6.
Светиљка си постао Божанска, која води оне који су у тами ка пристаништу спасења, свеблажени. И сада светли, оче Антоније, и нама, да пронађемо пут покајања, и избавивши се, да ти појемо из дубине душе химну:
Радуј се, цвете уздржања!
Радуј се, ступе благочешћа!
Радуј се, јер си живот водио као ангел Божији!
Радуј се, јер си имање разделио сиромасима!
Радуј се, јер си сасвим презрео насладу тела!
Радуј се, јер си како доликује стекао тананост духа!
Радуј се, радосни изданче који је никао у пустињи!
Радуј се, светлости тиха која се види у бездану!
Радуј се, јер си зажудео за хлебом Небеским!
Радуј се, јер си поревновао за спасоносном водом!
Радуј се, славо и дико пустиње!
Радуј се, достојни слуго Господњи!
Радуј се, свети Антоније Велики, оче пустињског монаштва!
Кондак 7.
Од пошасти демонске и од свакојаких невоља буди свима избавитељ, свети Антоније, јер теби је од Христа дата изобилна благодат да чиниш чудеса! Стога ми којима је добро учињено свагда Богу појемо славопој: Алилуја!
Икос 7.
Нови си показао пут онима који желе да се подвизавају и да понесу мученичке венце. Јер премда је прогон тирански и престао, ти си пронашао други рат – рат душе против тела. Стога и кличемо:
Радуј се, сунце монашко!
Радуј се, звездо путника!
Радуј се, велики непријатељу надмености!
Радуј се, бесцена славо смирења!
Радуј се, јер си Атанасија Великог стекао за ученика!
Радуј се, јер те је пустиња имала за учитеља!
Радуј се, Цркве Христове Божанска радости!
Радуј се, нова песмо оних који благочестиво поју!
Радуј се, пријатељу Христов, дивљења достојни!
Радуј се, непокорни непријатељу демона!
Радуј се, реко вода Божанских!
Радуј се, заштитниче нас који те славопојемо!
Радуј се, свети Антоније Велики, оче пустињског монаштва!
Кондак 8.
Дивно чудо гледајући, задивимо се пустињи, одложивши житејске бриге. Похитавши, напунимо отуда врчеве маном дарова Божијих, и сакупивши непролазну храну, са преподобнима кличимо: Алилуја!
Икос 8.
Змији демонској која је преварила Еву скршио си главу, Богоразумни. Јер где изобилује молитва и утроба се одриче ситости, човек није лак плен непријатељу. Стога ти појемо:
Радуј се, проповедниче Божанских догмата!
Радуј се, јер си чашћу раван бестелесним бићима!
Радуј се, ревнитељу Господњи најплеменитији!
Радуј се, демона немилосрдни изгонитељу!
Радуј се, јер си све пролазно са силом одбацио!
Радуј се, јер си све Небеско силно зажелео!
Радуј се, цвете миомирисни тајанственог раја!
Радуј се, јер све радујеш својом мудром поуком!
Радуј се, јер си живот проживео као ангел!
Радуј се, јер си Илији Тесвићанину истински раван!
Радуј се, котво Христољубиве лађе!
Радуј се, звездо пресветлог сазвежђа!
Радуј се, свети Антоније Велики, оче пустињског монаштва!
Кондак 9.
Сва природа људска хвали и прославља твој ангелски живот, јер ум смртних не може да појми твоје живљење на земљи, оче Антоније. Стога удостој својих благодати и нас који кличемо: Алилуја!
Икос 9.
Риторима безбожним затворио си уста, оче, својом Божанском и богатом мудрошћу, јер они се чуђаху како си све сазнао не учивши школу, а ми, знајући те као Богонадахнутог, призивамо те:
Радуј се, чудо равноангеоског живота!
Радуј се, жртво бескрвног олтара!
Радуј се, јер си објаснио силу Свете Тројице!
Радуј се, јер си поревновао за венцем мученичким!
Радуј се, савршено исцелење од нечистих помисли!
Радуј се, јер дарујеш оздрављење онима који ти верно прибегавају!
Радуј се, мудрости Божија која ниси у школи светској настала!
Радуј се, Богоречитости која си у пустињи однегована!
Радуј се, јер је коз тебе сатана изгнан!
Радуј се јер се у теби Бог настанио!
Радуј се, манастира непоколебиви ступе!
Радуј се жедних душа други Нилу!
Радуј се, свети Антоније Велики, оче пустињског монаштва!
Кондак 10.
Сажитељ Бестелесних уздржаним живљењем си постао, свеблажени наш оче. Зато си од гаврана са Тивејским Павлом чудесно примао храну, показавши се по части раван ревнитељу Илији, појући: Алилуја!
Икос 10.
Као образ уздржања и правило девствености показао си се, равноангеоски поживевши. И као плод својих врлина Амонову часну кончину предвидео си и видео душу његову како се узноси. Стога послушај од нас ове похвале:
Радуј се, реко Богопознања!
Радуј се, путеводитељу ка Царству небеском!
Радуј се, сатане и безбожника противниче!
Радуј се, догмата Божанских поборниче!
Радуј се, јер си у пустињи потражио Христа!
Радуј се, јер си разобличио праву природу вештаства!
Радуј се, изданче пустиње, најплоднија лозо!
Радуј се, славе Господње најсвештенија жртво!
Радуј се, јер си подвига славни образ!
Радуј се, Божански ступе разума!
Радуј се, јер се кроз тебе девство прославља!
Радуј се, јер се кроз тебе огањ тела побеђује!
Радуј се, свети Антоније Велики, оче пустињског монаштва!
Кондак 11.
Коју химну да принесемо, а да достојно опевамо великог првоначалника подвига? Јер ум људски није кадар да појми висину живљења твога, свети Антоније. А ми, не знајући како да ти достојно појемо, Богу, због тебе, са радошћу кличемо: Алилуја!
Икос 11.
Као светлост помраченим житејским бригама видимо те, свети Антоније Велики. Јер, раскинувши узе плоти, ти ка Небесима полете као бестелесник, поставши огњено светило нама који ти кличемо овако:
Радуј се, превелика ревности Божија!
Радуј се, најтоплији пријатељу Христов!
Радуј се, јер си примио тананост бестелесника!
Радуј се, јер си надишао људску доброту!
Радуј се, јер си благодат изобилну примио од Бога!
Радуј се, похвало савршена народа који те поштује!
Радуј се, јер усмераваш оне који ти прибегавају!
Радуј се, јер славним чиниш оне који поштују Свету Тројицу!
Радуј се, јер си квасац којим се тесто душе узноси ка Небу!
Радуј се, дијаманте неизрециве вредности!
Радуј се, живота мога Небески путе!
Радуј се, свети Антоније Велики, оче пустињског монаштва!
Кондак 12.
Радује се читаво сабрање бестелесних, поштујући твој спомен, свети Антоније, велики војниче Христов и слини помоћниче против сатане. Том спомену и ми земнородни похвалу додајемо, појући: Алилуја!
Икос 12.
Појући твоје подвиге, славимо те оче, Антоније, као другог Илију Тесвићанина и Јована Петечу. Јер у пустињи основавши манастир, кроз подвиге плодном си је показао, и она, цветајући и појући, сачини ти ову химну:
Радуј се, Божанска светиљко манастира!
Радуј се, велики укротитељу тела!
Радуј се, свеврли копљоношо Божији!
Радуј се, крстоносни непријатељу сатанин!
Радуј се, јер ниси на земљи пожелео пролазну храну!
Радуј се, јер пиће спасоносно добијаш са неба!
Радуј се, јер си са лавом Павлово тело сахранио!
Радуј се, јер си са уздржањем насладу спојио!
Радуј се, јер си Божански страх и трепет за демоне!
Радуј се, за душе милозвучно клепало!
Радуј се, уточиште онима које тиште невоље!
Радуј се, пастиру оних који се моле Богу!
Радуј се, свети Антоније Велики, оче пустињског монаштва!
Кондак 13.
О, часни оче Антоније Велики, прими ове мале похвале наше, и избави нас од свакога зла, и напасти, и твојим молитвама спаси душе наше, како бисмо могли Цару славе да кличемо: Алилуја!
(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
МОЛИТВА светом АНТОНИЈУ ВЕЛИКОМ
О, свети Антоније Велики, велики и пред Богом и пред људима, велика је сила твоје молитве, а нарочито против злих духова, јер су они пред тобом дрхтали од страха, па те молимо: Помози нам да се и ми преобразимо од греха ка чистоти, од неслободе ка слободи, од ђавола ка Богу. И све ове замке које су они сплели око нас, и којим су нас невидљиво везали, одагнај својим молитвама, да би се некако и ми спасли. Јер снаге су наше мале, и не знамо како ћемо се из овог ропства ишчупати, ако нам неко са Неба не помогне. Зато те молимо, ослободи нас њихове напасти, да би твојим молитвама спасени, вечно славили Свету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, свагда и у све векове. Амин.
са благословом његовог Преосвештенства Епископа сремског Господина Василија,
књига ”АКАТИСТИ”, приредио Мирко И.Нанић, издаје Србска Православна Заједница – Шид, л.Г.2006.