АКАТИСТ преподобном ДОСИТЕЈУ

 

АКАТИСТ преподобном ДОСИТЕЈУ
празнује се 19. фебруара (04. марта)
Кондак 1.
Изабрани од вечности, предивни угодниче Господњи, који си за кратко време проведено у манастиру достигао блаженство, и сада са бескрајном радошћу обитаваш у светлости Царства Небеског, погледај на нас ништавне и бедне, и пошто имаш велику слободу код Бога, измоли нам милост Његову и опроштај безбројних сагрешења наших, да би могли довека да ти кличемо:
Радуј се, преподобни Доситеје, примеру послушања и кротости!
Икос 1.
По Свом за нас увек недоумном промислу, Господ Исус Христос као Извор свих добара, провиде да ће у Теби уздићи једнога од Својих светитеља чије се име са радошћу и љубављу помиње и слави. Због тога Он чудесно посла к теби Своју Мајку, Пресвету Богородицу, да ти објави пут спасења. И ти чувши Њене свеспасавајуће речи одмах остави овај ташти свет и радосно пође за Царем над царевима да Му као верни слуга ревносно служиш. Због тога ти с љубављу узвикујемо:
Радуј се, звездо сјајна на Небу Цркве Христове!
Радуј се, дивни угодниче Тихе Светлости!
Радуј се, цвете миомирисни у Рају Христовом!
Радуј се, путеводитељу наш ка Царству Небеском!
Радуј се, одважни заштитниче оних који те молитвено славе!
Радуј се, други Анђелу Чувару оних који твоје име носе!
Радуј се, сабеседниче Анђела и свих Светих!
Радуј се, помоћниче Христов у домостроју спасења људског!
Радуј се, омиљена похвало монаха!
Радуј се, преподобни Доситеје, примеру послушања и кротости!
Кондак 2.
Иако си одрастао у сваком земаљском обиљу, и никада ниси чуо за реч Божију, када неки људи дођоше твоме рођаку војводи, и причаше о светом граду Јерусалиму, у теби се јави жеља да и ти посетиш места где је Господ живео, па замоли војводу да те пошаље тамо. Не знајући још ништа умом, срцем си већ почео да осећаш Бога, и да му радосно узвикујеш: Алилуја!
Икос 2.
Не желећи да одбије твоју жељу, војвода нађе свог пријатеља који путоваше у Свету Земљу, и замоли га да те поведе да видиш света места, и духом осетиш присуство Божије у свету, где Он телесно проведе тридесет три године и Својим страдањем и Васкрсењем изврши спасење грешног рода људског од греха, смрти и ђавола. Чудесно вођен Божијом руком, иако си још био у тами незнања, ти храбро хиташе ка своме спасењу. А ми, видећи и на теби премудро Божије старање о сваком човеку, радосно ти кличемо:
Радуј се, јер си пожелео да видиш света места Господња!
Радуј се, јер те је рука Божија тајанствено водила ка спасењу!
Радуј се, јер си ишао као овца послушно за својим Пастиром!
Радуј се, јер само Бог Свезнајући зна како је запалио срце твоје!
Радуј се, јер те је Божија благодат привукла на пут спасења!
Радуј се, јер из таме незнања пође ка светлости богопознања.
Радуј се, јер те је Бог одредио да Му верно служиш.
Радуј се, јер си имао чисто срце у које Господ тајанствено уђе!
Радуј се, јер си нашао неизмерно велику милост код Господа!
Радуј се, се преподобни Доситеје, примеру послушања и кротости!
Кондак 3.
Ти се веома задиви када угледа светиње које су биле подигнуте на оним местима где је Господ Исус Христос боравио. Како чудесан беше Његов земаљски пут. Од Витлејемске пећине, до Голготе, од рођења до смрти, али и свепобедног Васкрсења, чиме је смрт уништио и отворио врата Царства Небеског онима који Га љубе. Усхићен виђеним, ти си у умиљењу клицао Господу: Алилуја!
Икос 3.
Занесен духом, ти у једној цркви у Гетсиманији угледа икону Страшнога Суда, на којој би приказана лепота и блаженство оних који су Богу угодили светлим примером свога живота. Али када угледа на другој страни муке и патње оних који су заборавили на Бога и својим страсним и себичним животом осудили сами себе на вечно мучење, ти, као пробуђен из сна, отвори духовне очи и дубоко се замисли над твојим дотадашњим животом. И ми, пробуђени твојим светим молитвама од греховног сна, смерно ти кличемо:
Радуј се, јер уплашивши се Страшнога Суда, пронађе Пут, који је Истина и Живот!
Радуј се, јер те Божија рука невидљиво доведе пред ту икону!
Радуј се, јер као блудни син пожеле натраг у Очев дом!
Радуј се, јер се копрена незнабоштва скиде са твоје душе!
Радуј се, јер ти се поче откривати тајна људског живота!
Радуј се, јер схвати да је твој дотадашњи живот без Бога био празан и узалудан!
Радуј се, јер се и твој Анђео Чувар стаде радовати због твога обраћења Богу!
Радуј се, јер Небеса ускликташе песмом Небеских Војски бестелесних!
Радуј се, јер се изнова роди Духом Светим!
Радуј се, преподобни Доситеје, примеру послушања и кротости!
Кондак 4.
И док ти задивљен и замишљен стајаше пред том иконом, стаде поред тебе једна дивна Госпођа у пурпурној хаљини, и поче ти објашњавати шта очекује оне којима је само до уживања и славе овога света стало, и какве их муке очекују у паклу. Већ запаљени огањ у теби букну од неке неописане радости, и ти умилно ускликну Богу: Алилуја!
Икос 4.
Слушајући је, ти си се у себи чудио, јер ниси знао ништа о Страшном Суду, па је упита: Госпођо, шта треба да чини човек, да би се избавио тих мука? Она ти одговори: Пости, не једи меса, и моли се често Богу, па ћеш се избавити мука. И док ти размишљаше о тим речима, Ње нестаде. Тада поче да је тражиш, мислећи да то беше жена као и све друге. Али то беше Пречиста и Пресвета Дјева Марија Богородица. Благодарни Богу што те је удостојио такве небеске посете, ми ти кличемо:
Радуј се, јер ти се као мало коме на земљи јавила Мајка Божија!
Радуј се, јер си Њене слатке и спасавајуће речи слушао!
Радуј се, јер те је Њен Небески дах вечношћу опио!
Радуј се, јер те је упутила на сигурни пут спасења!
Радуј се, јер ти је открила да је Њен Син Господ Исус Христос једини Спаситељ у свим световима!
Радуј се, јер си небеске истине слушао из уста Небеске Царице!
Радуј се, јер те је научила да замрзиш свет, који је непријатељ Богу!
Радуј се, јер те је усиновила Мајка Божија!
Радуј се, јер си Јој се непрестано молио до краја живота!
Радуј се, преподобни Доситеје, примеру послушања и кротости!
Кондак 5.
Од тада тебе захвати умиљење, и ти стаде испуњавати те три заповести што ти их даде Пресвета Богомајка у Гетсиманији. А војводин пријатељ са којим си дошао у Јерусалим, стаде туговати, видећи те где постиш и не једеш меса, јер није знао шта ће рећи војводи за тебе. А ти, не обазирући се на његову тугу, рањен божанском љубављу, у умиљењу клицаше Богу: Алилуја!
Икос 5.
Војници с којима си био, видећи шта се збива с тобом, рекоше ти: Чедо, то што ти радиш, није за оне који живе у свету, него ако желиш да водиш такав живот, иди у манастир, и спашћеш душу своју. А ти, не знајући ништа ни о Богу, ни шта је то манастир, говораше: Водите ме куда хоћете, ја само желим да се избавим огњених мука и да се спасем. Задивљени том твојом чистом жељом, ми ти кличемо:
Радуј се, јер се зажелео једино корисно – спасење своје душе!
Радуј се, јер си се одрекао свега и пошао за Господом Христом!
Радуј се, јер си горео благодаћу Божијом као огањ!
Радуј се, јер си сва блага овога света за ништа сматрао, желећи да угодиш Богу!
Радуј се, јер те ништа више није могло вратити са тог пута!
Радуј се, јер те Бог прослави послушањем!
Радуј се, јер се тобом и Господ Христос прославља!
Радуј се, јер си достигао смирење савршено!
Радуј се, јер си постао утеха христочежњивих Хришћана.
Радуј се, преподобни Доситеје, примеру послушања и кротости!
Кондак 6.
Онда неки од тих војника, пријатељи авве Серида, узеше те и одведоше у његов манастир. А он те предаде блаженом Доротеју да сазна све о теби и твоме дотадашњем животу. И на све што ти је блажени говорио о тешким захтевима монашког живота, ти си само одговарао: Ја желим да се спасем – док си Господу у себи клицао: Алилуја!
Икос 6.
Видевши да си решио да угодиш Богу, ава Доротеј те одведе игуману Сериду и рече: Ако желиш да га примиш, прими га без бојазни, јер нема никаква зла у њему. Овај му одговори: Учини ми ту љубав, оче, па га ти узми код себе, и учи га спасењу. Ава Доротеј због своје смерности одбијаше, али на крају ипак пристаде, и обавестивши великог старца Варсануфија, прими те у манастир да водиш битку за Царство Небеско. А ми, дивећи се твојој великој жељи ка спасењу, кличемо ти:
Радуј се, јер си имао богомудрог старца који те је у Царство Небеско довео!
Радуј се, јер си монашке завете ревносно испунио!
Радуј се, јер откако си постао монах, ништа ниси урадио по својој вољи!
Радуј се, јер си грехе своје младости сузама покајања избрисао!
Радуј се, јер си научио да никог не осуђујеш!
Радуј се, јер си био тих и кротак у сваком послу који си радио!
Радуј се, јер си благи јарам Христов на себе узео!
Радуј се, добри учениче великих Отаца Цркве!
Радуј се, јер си постао пример оних који хоће да се спасавају!
Радуј се, преподобни Доситеје, примеру послушања и кротости!
Кондак 7.
И узе те ава Доротеј с радошћу, и одреди да будеш са њим у болници, у којој су се лечили већ онемоћали и болесни монаси. Ти без роптања прихвати то послушање, и усрдно се стараше о болесницима. Под сигурном руком твога старца, ти отпоче строги монашки подвиг и послушање, свакодневно кличући Богу: Алилуја!
Икос 7.
Знајући да ће за твоју душу да положи рачун на Страшном Суду Христовом, ава Доротеј те је мудро поучавао монашком животу. Постепено је у теби гасио телесне страсти, знајући да се без тога не могу победити ни духовне. Твоју дотадашњу природну потребу за хлебом он постепеним смањивањем сведе на минималну, а ти и тада не беше гладан. Угасивши жељу за телесном храном, ти си све више гладнио за духовном. Дивећи се твоме великом уздржању, ми ти кличемо:
Радуј се, јер си се показао непријатељ сластољубивог тела!
Радуј се, јер си остатке болесничке хране јео!
Радуј се, јер си трудовима све страсти у себи угасио!
Радуј се, јер си се украсио благодатним бестрашћем!
Радуј се, подражаваоче највећих подвижника Христових!
Радуј се, јер си молитвом и постом ђавола посрамио!
Радуј се, јер си се украсио свим врлинама Хришћанским!
Радуј се, јер твоје подвиге молитве и поста нико не може достојно исказати!
Радуј се, јер си се чистотом својом Небеског Царства удостојио!
Радуј се, преподобни Доситеје, примеру послушања и кротости!
Кондак 8.
У своме послушању у болници, ти беше тих и кротак. Твоје служење болнима беше сваком пријатно и успокојавајуће, јер ти све рађаше чисто и са радошћу. Видећи у болесним старцима самога Господа Христа, који је рекао: Болестан бејах, и обиђосте Ме – ти им помагаше као да Самоме Господу помажеш. Радујући се заједно с тобом, сверадосно кличемо Господу: Алилуја!
Икос 8.
А кад би се десило да због премора кажеш неком болеснику љуту реч, ти си одлазио у болнички магацин и плакао. Не могавши да те утеше други болничари би дозивали аву Доротеја. А он би те мудро укоревао, говорећи: Зар зло да кажеш своме болесном брату. Не знаш ли да је он Христос, и Христа вређаш? Ти си обарао главу и плакао. Тада би ава тихо рекао: Бог ће ти опростити. Устани, и од овог тренутка почнимо да се поправљамо. И ти си са радошћу трчао на своју службу, као да си добио опроштај од Самог Бога. Гледајући твоју велику доброту и незлобивост ми ти кличемо:
Радуј се, јер си све љубио Христовом љубављу!
Радуј се, јер си се угледао на Њега послушношћу!
Радуј се, јер си болести болних са радошћу носио!
Радуј се, јер си патње братије монаха лечио љубављу и молитвом!
Радуј се, милостиви садругу оних који су боловали!
Радуј се, добри слуго слугу Господњих!
Радуј се, неуморни лекару немоћи немоћних!
Радуј се, преобилно испуњени милошћу и љубављу!
Радуј се, јер си се животом својим узидао у Цркву Христову!
Радуј се, преподобни Доситеје, примеру послушања и кротости!
Кондак 9.
Ти си био заиста изврстан и ревносан у исповедању помисли своме духовноме оцу. Када би ти, наместивши добро болесничке постеље, дошла помисао како то добро радиш, одмах би говорио ави Доротеју: Оче, помисао ми каже да добро спремам постеље. А он ти је поучно одговарао: Ти се показујеш као добар слуга и собар, али ниси постао добар монах. Прихватајући покорно његов прекор, Господу си умилно клицао: Алилуја!
Икос 9.
Твој духовни отац ти никада није допуштао да имаш пристрашће према ма којој ствари. И ти све од њега примаше са вером и љубављу, усрдно га слушајући. Када би сашио себи одело, и ава ти рекао: Иди и дај га другом брату, ти си га с радошћу давао. Исто тако када си пожелео неки леп нож да узмеш за болницу, ава ти је забранио, и ти га више никада не узе у своје руке. Јер ти ништа не чињаше по својој вољи. Задивљени твојом послушношћу, ми ти кличемо:
Радуј се, јер си реч духовног оца поштовао као реч Божију!
Радуј се, јер се никад више ниси враћао на исповеђене помисли!
Радуј се, Духа Светог обиталиште украшено!
Радуј се, Пресвете Тројице служитељу верни!
Радуј се, јер си угодивши Богу уписан у књигу вечног живота.
Радуј се, умрли за све светско и пролазно!
Радуј се, рођени за небеско и вечно!
Радуј се, победо над страстима телесним и душевним!
Радуј се, јер си уручени ти талант немерљиво умножио!
Радуј се, светли примеру испуњења Еванђела Христовог!
Радуј се, проподобних славо и похвало!
Радуј се, преподобни Диситеје, примеру послушања и кротости!
Кондак 10.
Ти никада ништа не учини по својој вољи. И кад би ти ава Доротеј нешто наредио исмевајући те, ти си одмах трчао и извршавао без размишљања. А када те је наружио због твог обичаја да гласно говориш, ти си начинио метаније пред њим, и од тада говорио тихо пред људима, али си Богу велегласно и даље клицао: Алилуја!
Икос 10.
Једном када си запитао аву Доротеја нешто из Светог Писма, он је одговорио да не зна, не желећи да се учиш Писму, него да се чуваш смирењем. Када га ти поново нешто друго запита, он те посла игуману, али поручи по другима, када дођеш, да те мало истуче. И ти када дође, игуман те изружи, ударивши ти и два шамара. Када се врати ави Доротеју, не рече му зашто те он не исправи, него те посла игуману, већ кротко и са вером прими све што ти он наређиваше. Нама којима је тешко то да разумемо, остаје само да ти кличемо:
Радуј се, кротости и смирености испуњени!
Радуј се, јер си и батине од игумана са радошћу примао!
Радуј се, јер си узишао на висину бестрашћа!
Радуј се, јер је твој подвиг многе у срце Божјим умиљењем ранио!
Радуј се, јер си Христово име у срцу молитвом уписао!
Радуј се, чисти душом као најчистији извор планински!
Радуј се, јер си већ на земљи Царство Небеско духом осетио!
Радуј се, јер си стално у срцу носио јављање Мајке Божије!
Радуј се, незлобиво јагње стада Христовог!
Радуј се, преподобни Доситеје, примеру уздржања и кротости!
Кондак 11.
Не провевши ни пет година у манастиру, ти се тешко разболе од сушице. Чувши да су ровита јаја добра за ту болест, ти их не пожеле, јер се ава Доротеј није тога сетио. А да те не би мучила помисао, ти то рече ави, али га закле да ти их не даје, јер се он тога први није сетио. И у болести одсецајући своју вољу, ти си трпио послушно и весело клицао Богу: Алилуја!
Икос 11.
Ти си стално имао Господа Христа у уму. И у болести Га ниси заборављао. Иако у тешким боловима, ти си стално понављао: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног. А када те болест толико стеже, да већ ниси могао да издржиш, посла поруку великом старцу Варсануфију: Отпусти ме, оче, јер не могу више да живим. Он ти рече да трпиш још мало. Када га поново исто замоли, велики старац одговори: Иди с миром, и претстани Светој Тројици, и моли се за нас! И ти са радошћу оде Господу, а ми земни и грешни, умилно ти кличемо:
Радуј се, јер се ни смрти ниси бојао!
Радуј се, јер си у болести непрестано име Христово помињао!
Радуј се, јер си се радовао пресељењу у Дворе Господње!
Радуј се, јер си оставио пропадљиво, и наследио вечно!
Радуј се, ревносни борче против стрела демонских!
Радуј се, јер су те Анђели чували од њих на самртном часу!
Радуј се, јер су душу твоју чисту Господу на дар однели!
Радуј се, јер сада све тајне Божије гледаш лицем у лице!
Радуј се, ангелоподобни, јер са Ангелима другујеш у Царству Небеском.
Радуј се, преподобни Доситеје, примеру послушања и кротости!
Кондак 12.
Остала братија, чувши за такав одговор великог старца, стадоше негодовати: Шта је он то тако велико учинио? Какав је то његов подвиг, те је добио такав одговор од светог старца? Зар је за тако кратко време могао престићи остале који се годинама подвизавају? И док су се они чудили, не знајући твоју савршену послушност и тајне подвиге, ти си радосно предстојао Престолу Господњем и са Анђелима клицао Пресветој Тројици: Алилуја!
Икос 12.
Да не би били у недоумици о твојој светости, Бог је откри једном великом и светом старцу, који дошавши у манастир зажеле да сазна о светим оцима манастира. Помоливши се Богу, у виђењу их угледа све заједно на месту светлом, и међу њима једног младића, веома веселог. Када после виђења описа његов изглед, сви схватише да то беше ти, преподобни Доситеје. И сви прославише Бога, што се за тако кратко време живљења у манастиру, ти удостоји тако велике небеске славе. Благодарни Богу на твоме прослављењу, са радошћу ти анђелским гласом узвикујемо:
Радуј се, Свете Цркве Христове похвало!
Радуј се, сјајни бисере небески, светлошћу Божијом Тросунчаном обасјани!
Радуј се, поверениче Божијег премудрог промишљања о нама!
Радуј се, надо свих који твоје свето име призивају!
Радуј се, светли примеру пута ка спасењу!
Радуј се, изворе воде живе онима који те у молитвама призивају!
Радуј се, јер си миљеник Мајке Божије постао!
Радуј се, достигао си серафимску висину!
Радуј се, радости наша, спаси нас твојим молитвама!
Радуј се, се преподобни Доситеје, примеру послушања и кротости!
Кондак 13.
О, преподобни Доситеје, прими овај мали молитвени принос наш, и измоли нам милост од Господа, и опроштај безбројних сагрешења наших, да бисмо и ми заједно са тобом кроз сву вечност сверадосно клицали Даваоцу свих добара, Једном Богу у Светој Тројици: Алилуја!
(Овај кондак се чита три пута, па онда опет: икос 1. и кондак 1.)
МОЛИТВА преподобном ДОСИТЕЈУ
О, преподобни и духоносни Доситеје, ти си својим кратким монашким животом угодио Богу, подвизима, уздржањем, смиреношћу и молитвама, и тако стекао смелост да Га молиш за оне који призивају свето име твоје. И ми, као неисцрпни кладенац најгорих сагрешења, које ни сам сатана није могао да замисли, ипак свесни да је Божије милосрђе бескрајно, вапимо к теби. Вапимо ти, свепобедни Доситеје, јер пребиваш у Његовој близини, па нам је лакше, и због страха и због стида од безбројних сагрешења наших, да теби кажемо наше муке и боли, него Њему, Великом Богу и Сведржитељу свега. Јер и ти си носио грешно људско тело, пуно страсти, и зато те молимо – помози! А пошто си све људско и грешно у себи победио, ти знаш шта нам треба, и пре него те замолимо. Ти знаш, да нас не само помисли муче, него и дела која из њих излазе. И све смо то учинили. И блуд и прељубу, и гордост, и разметање, и неприличан смех, и пијанство, и прождрљивост, и мржњу, и завист, и среброљубље, и неправду, и лакомство, и јарост, и клевету и свако друго безакоње, горе и веће и од највећег грешника. А ти по својој неизмерној љубави коју си стекао у Господа, помози. Помози преподобни и свети Доситеје, да све то покајањем избацимо из себе, сваки тај отров који нам усмрћује душу, и да га никад више не чинимо. Надахни нас да једном заиста не будемо више као пси, и да се не враћамо на своју бљувотину, већ као ти што си, да оно што исповедимо, то и не чинимо више. Умоли Премилостивог Господа да нас Својом неизмерном силом и љубављу претвори у чисте сасуде Духа Светога, који неће више грешити, бар не на смрт, и који ће до краја свог земног живота свакодневно оплакивати своје грехе, еда ли би једног дана угледали светлост Царства Небеског, и тебе у њој, преподобни Доситеје. Па да онда сви заједно, са хоровима Ангела и свих Светих, прослављамо кроз сву вечност Пресвету, Пречисту, Преблагословену Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију, која те је чудесно посетила и на пут истине упутила, и Сина Њеног, Господа Исуса Христа, коме са Беспочетним Његовим Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Духом припада слава, хвала и поклоњење, и сада и увек, и кроз све векове бесконачне вечности. Амин.
ТРОПАР преподобном ДОСИТЕЈУ, глас 8.
Заволео си Господа свим срцем својим и оставивши свет Њему си себе принео, да Му служиш као добри и верни слуга. Бдењем, постом и молитвама, угасио си све страсти у себи. Зато сада као Анђео Небески, смело стојиш пред Господом, и молиш Га да нам грехе опрости, по великој Својој милости. Због тога ти радосно кличемо: Радуј се, преподобни Доситеје, заштитниче наш Небески!
КОНДАК преподобном ДОСИТЕЈУ, глас 2.
Пресвета Богородица ти се јавила и на пут спасења те позвала, и ти радосно за Христом пође, служећи болесним монасима. Послушањем твојим неисказаним, постаде сасуд Духа Светога, и пресели се у дворе Небеске, да вечно славиш Господа. Зато те сада ми недостојни, молимо умилно и вапимо: Преподобни оче Доситеје, моли Христа Бога, да спасе душе наше!