Историјат музеја

Идеја за оснивање Црквеног музеја потекла је од др Томислава Бранковића, коме је као узор послужио Црквени музеј у Вранићу. Наиме, свештеник у овом месту Радивоје – Раца Митровић сазидао је зграду Музеја и прикупио изузетну збирку црквепих реликвија, сасуда и икона, као и других значајних докумената, књига, предмета народне радиности, алата итд., што представља незаобилазан деталљ у очувању верског и националног идентитета подручја где се сабира ово црквено и народно благо.

Поред духовне димензије коју превасходно пружа Црква, значајна је национална, културна и просветна мисија која је усмерена на неговање традиције и историјског памћења народа овога краја. Подручје Уроваца и Кртинске је кроз историју, а нарочито из забележене писане историје Првог и Другог српског устанка, одиграло значајну улогу и изнедрило личности које су имале великог удела у борби за ослобођење српског народа од Турака, Музеј је основан на Свету Петку 2002. године. Оснивање Музеја одобрио је својим благословом епископ шабачко-ваљевски господин Лаврентије.

У допису Српској православној црквеној општини Уровци наводи се следеће: „Епархијски управни одбор православне Епархије шабачко-ваљевске у Шапцу својим актом број 658, од 10. фебруара 2003. године, на основу чл. 153 т. 1 и 2 Устава Српске православне цркве, у вези са Вашом молбом бр. 21.12. новембра 2002. године, Епархијски управни одбор православне Епархије шабачко-ваљевске у Шапцу под горњим бројем и датумом, президијално, доноси следећу О Д Л У К У Усваја се молба ЦО Уровци, те дајемо благослов и одобравамо јој да у својим просторијама може основати Музеј у коме ће се чувати духовно, културно, уметничко, занатско и друго благо народа тога краја. Истовремено одобравамо да управник Музеја буде Томислав Бранковић, почасни председник ЦО, а председник Стручног савета музеја мр Никола Црнобрња, музеолошки саветник, као и Чланови савета: Душан Стевановић, инжењер, Драган Стевановић, економиста и Воја Александрић, професор.”

У поставци Музеја је преко сакупљених археолошких налаза са оближњих локалитета указано на вине миленијумско присуство човека у нашем крају. Поред остатака далеких преисторијских култура, видно су заступљени трагови живота из времена када је цео наш простор припадао Римском царству и потоњим државним творевинама.
Већи део музеолошке поставке обухвата етнографску грађу, затим архивску и фотодокументацију. Она је непосредно везана за блиску прошлост Уроваца, Кртинске и некада великог насеља Бреске. Покућство старе сеоске српске куће, ношње, разне пољопривредне алатке које нису данас у употреби, сабрани су у нашим селима и великодушно поклоњени Музеју.

Као и у сваком Црквеном музеју изложене су иконе и црквени обредни предмети. У јуну 2002. године, захваљујући протојереју-ставрофору Јовану Петровићу, архијерејском намеснику посавском, цркви Свете Петке у Уровцима уступљено је из обреновачке цркве пет икона, које су биле у брештанској цркви. Шеста икона налази се у Народном музеју Србије. Иконе су настале почетком 19. века. На свакој икони налазе се по два апостола. Иконе су рађене темпером на дрвету и величине су 83×75 цм. Апостоли су приказани у фронталном ставу, полуокренутих глава према средишном делу иконостаса. Свака фигура смештена је у сликану аркаду. Дело су непознатог зографа. (Због уочених сличности с неким иконама које је радио Константин Молер са сарадницима (те иконе се налазе у Црквеном музеју у Вранићу), има мишљења да су и ове иконе дело овог мајстора и његове школе). Иконе апостола из старе брештанске цркве налазе се смештене у Црквеном музеју у Уровцима.

Архитекта Иванка Црнобрња урадила је пројекаг зграде Црквеног музеја. Музеј је саграђен 2006. године, од августа до октобра месеца, захваљујући донацијама Министарства вера Владе Републике Србије у износу од 1,000.000,00 динара и господина Владе Ранковића из Обреновца. Витрине су поклон предузећа „Наша школа” из Обреновца. Поред зграде Музеја, с њене десне стране, постављена је магаза, поклон Зорана Марића из Уроваца. У магази су смештени предмети који су се користили за припрему хране у домаћинству, као и разне алатке и други предмети који су се употребљавали у једном сеоском домаћинству у прошлости.

Изградња Црквеног музеја има и шири културни значај који ће поспешити активности у културном животу наше средине, нарочито на сеоском подручју.