ЦРКВА СВЕТЕ ПЕТКЕ У УРОВЦИМА
Села Уровац и Кртинска налазе се недалеко од реке Саве на 40 км узводно од Београда, а северозападно, односно југозападно од Обреновца, на удаљености између 5 и 10 км од центра овога града. У саставу села Уровци налази се засеок Бреска, северозападно од Обреновца, уз саму реку Саву, на издигнутом бедему. Средиште села Уроваца налази се југозападно од Бреске. Ово насеље је некада било највеће у овом целу Посаво-Тамнаве и више је гтута V својој историји расељавано. Последње расељавање било је средином шездесетих година прошлог века, приликом изградње Термоелектране „Никола Тесла”.
Овај електроенергетски гигант, на угаљ лигнит, подигнут је у брештанском атару. Међутим, зашао је и у атаре села Уроваца и Кртинске, где је направљена велика депонија пепела. Први киловати из Термоелсктране „Никола Тесла А” инсталисане снаге 1650 М\\7 потекли су 7. марта 1970. године, када је и пуштен у рад први блок од 210 М1У, да би последњи, шести блок ове електране, снаге 308,5 МШ, био пуштен 26. децембра 1979. године. Термоелектрана „Никола Тесла А” је почела пре двадесет година да испоручује и топлотну енергију за даљинско грејање Обреновца. Данас је ЈП Термоелектране „Никола Тесла” загађивач с недопустиво високим утицајем на ваздух, воду и земљиште, али и предузеће у коме се у последње време улажу напори у модернизацију електрофилтерских постројења, изградњу постројења за одсумпоравање димног гаса, решавање проблема азотних оксида, реконструкцију постројења за транспорт и депоновање пепела, заштиту вода и др. Од нивоа еколошке заштите умногоме зависи здравље грађана насељених места у околини ове електране, али и Термоелектране „Никола Тесла Б”, која се налази десетак километара низводно поред реке Саве у насељу Ушће.
У Брески је пре изградње термоелектране био прелаз – превоз преко Саве дереглијом, тако да је, поред прелаза на Забрежју за Бољевце на сремској страни, ово био други по значају прелаз за село Прогар и друга суседна сремска села. Мештани Уроваца и Кртинске су насеља преко Саве називали пречанским, а становништво Пречанима. Ту је такође била чувена брештанска плажа, која је била песковита и постепено се спуштала у корито реке, тако да су мештани Обреновца и других околних места за време лета долазили да се овде окупају. Дереглијом су сељани из Прогара и других сремских места поред Саве на брештанском и забрешком прелазу превозили и продавали бостан у Обреновцу и околним местима.
У селу Уровци налазило се некадашње кртиначко гробље, удаљено 1,5 км од пута Обреновац – Уровци – Кртинска. Гробље је било старо близу 150 година. Гробље је било запуштено и зарасло у траву и шибље и служило је најчешће за напасање стоке. Према ранијој евиденцији Завода за заштиту споменика културе града Београда, на том простору налазило се очувано десетак надгроб-них споменика и већи број у деловима. Ови споменици датирају од, првих, па до 70-их година 19. века, када је вероватно, према мишљењу Завода, и престало сахрањивање на том гробљу.
Када је донета одлука о подизању цркве на овом месту 1996. гоцине, према налазу Градског завода за заштиту споменика културе, очувана су била само четири белега и већи број поломљених надгробних споменика. Завод је дао сагласност за подизање цркве на овом простору и образложио да је то у духу традиције православне цркве. Након прибављених мишљења из месних заједница Уроваца и Кртинске, СО Обреновац, Министарства вера Србије и Министарства финансија, Влада Републике Србије је 19. јуна 1996. годинс донела одлуку да се непокретност у државној својини да на коришћење Српској правослааној црквеној општини уровачко-кртиначкој без надокнаде. Све послове у вези с прибављањем дозвола од државних институција за давање плаца за изградњу цркве обављао је аутор ове монографије.
Благословом епископа шабачко-ваљевскот Лаврентија темељи цркве посвећене преподобној мати Параскеви – Светој Петки освећени су 27. октобра 1996. године. Освећење је извршио епископ далматински Лонгин, уз саслужење већег броја свештеника из Обреновца и Ваљева и других места архијерејског намесништва посавског.