КАНОН ПРЕСВЕТОЈ ТРОЈИЦИ
(Полуноћница Васкрсна)
(глас 8.)
Песма 1.
Ирмос: На Твоју заповест природа воде, дотле течна, претвори се у земљан облик, Господе. Зато Израиљ прође непоквашен, певајући Теби песму победничку.
Отвори ми мисаона уста срца и тварне усне да Те хвалим, једино Божанство свега света, Троструко Светло, да Ти појем песму благодарну, светлости Делатељу.
Да покажеш изобиље Своје благодати, Тројице неизмерно силна, Ти изваја човека благодати, само блатну слику Твојега владалачког господства, Вајару.
Слава: Ум Коме нема почетка роди Реч, вечну с Њим, и Духа израчи Који је заједнички без почетка. Тако нас удостоји да се клањамо Једноме Богу по бићу, Триипостасном, а заједничкога обличја.
И ниње: У купини Ти се показа Мојсију, Божја Речи, као огањ који чисти, али никако не спаљује. Тако Ти унапред изобрази Своје ваплоћење од Девојке, којим си поново уобличио људе.
Песма 3.
Ирмос: Утврдио си у почетку небеса свесилном Својом Речју, и сву силу њихову стваралачким и Божанским Духом, Господе Спасе, Утврди и мене на непоколебљивом камену исповедања Твојега.
Појемо Тебе Јединственог и Троструко сјајнога Господара, Делитеља свега, и молимо Те да се избавимо од греха и искушења, неизмерно силни Боже. Не презри, дакле, нас који с вером славимо доброту Твоју.
Ти, Бог Реч, појави се од Оца Коме нема почетка као шибљика од корена, а равне силе с Духом Божанственим и Заједничарем по бићу. Зато ми верни славимо Једно Господство, Тројствено у лицима.
Слава: Сви ми верни прослављамо Тебе, неодељиво, а разговетно, триипостасну природу исте славе и заједничкога бића, Самовладалачку Тројицу, и клањамо се и молимо опроштај сагрешења.
И ниње: Божја Речи, Ти јасно произађе из чисте Дјеве непроменљиво у свему поста једнак људима. И свему свету показа јединство по бићу, Троструко сјајно божанствено Владалаштво непроменљивих испостаси.
Господи помилуј! (трипут)
Смилуј се, Света Тројице, на слуге Своје које згрешише. Милосрдна, прими нас који се кајемо и удостој нас опроштења.
Слава: и ниње: Учини добро душама нашим које греси злоставише, Пречиста Богородице, избави од пропадања нас који Те појемо, Богоневесто.
Песма 4.
Ирмос: Христе Боже, Који ниси оставио Отачко наручје када сиђе на земљу. Ја чух тајну Твоје уредбе и прославих Тебе, једини Човекољубче.
Троструко светла, заједничка Јединице, Која божанствено владалачки све спасаваш, огради сада нас појце Твоје и спаси нас од невоље, страсти и свакога зла. Недостају нам праве речи за Твоје Троструко светло Божанство, Које се не да разумети, Али те појемо Човекољубче, и славимо Твоју силу.
Слава: На земљи као на небесима са зборовима бестелесних Сила неодељиво Те делимо, Јединице и Тројице, и славимо с љубављу, јер господариш свему што је на свету.
И ниње: Од Очеве славе одсутпио ниси, када си у худост сишао нашу од добре воље и ваплотио си се, Ти Који си изнад бића. Све си узвисио к Божанској слави, јер си милосрдан.
Песма 5.
Ирмос: Ранимо, о речи, у славу Твоју и хвалу, и непрестано појемо изображење Крста Твојега, који нам даде за оружије и помоћ.
Природо Која си извор светлости, Тројице по обличју, а Јединице по суштини, по слави и части, утврди нас у Својој љубави.
Слава: Ми славимо Ум и Реч и Духа, Једно божанствено Владалаштво, природу Трострука Сунца, и молимо да се избавимо од искушења и свих туга.
И ниње: Божја Речи, Ти доби облик људске природе од Свете Дјеве, и нас научи да појемо Тројицу у Јединици заједничког обличја на истом Престолу.
Песма 6.
Ирмос: Мука ми је на валима брига о животу; потапају ме греси што плове са мном, бацају ме к звери што душу губи. А ја, Христе, Тебе вичем као Јона: Извуци ме из дубине смртоносне.
Самовладалачко божанствено Владалаштво славимо, у Којега су три ипостаси неизменљиве једна с другом, с моћи исте части, Које имају само разлику по својству што је у Сваке.
Слава: Мисаони редови анђеоских чета хвале Тебе, самовладалаштво Трострука Сунца. С њима и ми певамо блатним уснама и верно славимо Тебе, Јединицу што све створи.
И ниње: Исказати се речју не да, како се пре векова од Сунца Оца роди Реч, друго Сунце, и на послетку засја од Дјеве, и научи нас да једноставни Бог, умом недокучиви, има три ипостаси.
Господи помилуј! (трипут)
Тројице истоветнога бића, Јединице троипостасна, смилуј се на нас које изваја, о бесмртна. Спаљуј злоће нас грешника и просветљуј срца нас који појемо милосрђе Твоје. Боже наш, слава Теби.
Слава: и ниње: Од огња је сјајнија и од светлости силнија милост Твоје благодати, Царице. Она опаљује грехе људима, а роси размишљања оних који поју Твоје величине, Богородице Свенепорочна.
Песма 7.
Ирмос: Побожни момци, кад их бацише у пећ огњену, претворише огањ у росу, и певаху и клицаху овако: Благословен си, Господе, Боже Отаца наших.
Послушни беседама божанских Пророка славимо Тебе, Бога свега света, Једнога, а у три обличја, и овако кличемо: Благословен си, Господе, Боже Отаца наших.
Слава: Уснама од праха, заједно с Нетварним Редовима у Песмама певамо Теби, Света Тројице у Јединици бића, и кличемо: Благословен си, Господе, Боже Отаца наших.
И ниње: Онај Који издваја Адама јасно поста човек од Тебе. Пречиста, да га опет, поново изваја и обоготвори људе, који овако кличу: Благословен је, Пречиста, Плод утробе Твоје.
Песма 8.
Ирмос: Купина на Синају, када је пламен обузе, али не опали, Бога откри Мојсију мутава језика и нескладна гласа. А ревност о Богу, показа да три момка огњу не подлежу, него певају: Сва дела Господња, Господа појте и преузносите у све векове.
Све је у Твојој моћи, о троструко и јединствено Господње владалаштво Коме почетка нема, и управљаш небо и земљу. Зато сачувај мене којега свагда привлачи Твоја милошта да Ти појем: Сва дела Господња, Господа појте и преузносите у све векове.
Пресвета Тројице Јединице, удостој срца нас појаца Твојих да их обасјају луче Троструко Сјајнога Сунца, и подари свагда да већ сада гледамо Твоју лепоту сви који с пуном вером појемо Твоју величину у све векове.
Слава: Добротворе Човекољубче, учини од мене храм Своје Троструко светле зоре и заједнице и деоничарства с тобом. И не дај, Господару, Самовладаоче Боже мој и Господе славе, да доспеју до њега невидљиви непријатељи и телесне страсти, како бих Те славом славио у све векове.
И ниње: Светлост божанствено владалачка сину из утробе Твоје, Девојко и Мати чиста, и обасја цео свет светлошћу Трострука Сунца, и учини да је земља друго небо, те поје: Сва дела Господња, Господа појте и преузносите у све векове.
Песма 9.
Ирмос: Мати Божија и Девојка, породиља и ипак Девојка. То није дело од природе, већ од Божјега снисхођења. Зато свагда величамо Тебе, о Чиста, што се једина удостоји Божанских чудеса.
Ми људи од блата немамо снаге да достојно узвеличамо и појемо Тебе Кога на висинама непрестано поју Серафими, али ипак усуђујемо се да те величамо као Господара свега света и човеку веома љубазнога Бога.
Избави од телесна бола и душевна страдања појце Твоје, јединствена Тројице нераздељива, и удостој да се сачувамо неповређени од свих искушења у животу.
Слава: Божанствено владалаштво Троструке Светлости равно по сили, и у Којега је моћ, Неизменљива Лепото суштаствене доброте, – дај нам, слугама Својим, да се избавимо од пропадања и ослободимо од искушења и страсти.
И ниње: Ум и душу и смесу телесну Бог Реч доби из Твоје пречисте утробе. Тако се појави као човек заиста, и јасно показа да је човек заједничар Божанскога бића.
(После канона Тројични припјеви светог Григорија Синаита, глас 2.)
Достојно је, колико, заиста, појати Пребожанствену Тројицу: Оца и Делатеља свега, Коме нема почетка; Реч Која је заједнички без почетка, рођену пре векова без одлива, и Светога Духа Који ван времена од Оца исходи.
Достојно је, колико, заиста, славити Тебе Бога Реч, од Којега стрепе и дрхте Херувими, и Којега славом славе небеске Силе. Њега Који тридневан васкрсе из гроба, Христа, даваоца живота, са страхом прославимо.
Запевајмо сви предивно Божанственим песмама Оцу и Сину и Духу Божанском, Троипостасној Моћи, Једноме Царству и Господству.
Тебе Коју поју сви на земљи рођени и славом славе Силе небеске, Јединицу по бићу, а Триипостасну, Којој се све верно клања.
Господствено владалачки вишу од Херувима и божанствено, владалачки неизмерно вишу од Серафима, нераздељиву Тројицу у Јединици, сушто божанствено Владалаштво величамо.
Ономе Коме нема почетка и Богу, Речи, Која је заједничка без почетка, и Духу се клањам. Томе неразлучном, Једином, сједињеном Бићу, Тробројној Јединици поштовање учинимо.
Својим муњама светлих луча сини ми, Боже мој, Триипостасни Делатељу свега, и покажи да сам дом Твоје недостижне славе, светао и светлости пун и неизменљив.
Њега, од Кога стрепе и дрхте Херувими и Кога славом славе анђелске војске, од Дјеве неисказано рођенога, Христа, даваоца живота, прославимо са страхом.
Неисказане радости испуни се саздање када виде како Твој Син, Пречиста Дјево, предивно васкрсе из мртвих; зато Тебе и њега славом слави и поштује.
Затим:
Трисвето; Оче наш; Ипакој гласа,
Господи помилуј! (40 пута)
Слава: и ниње; Честњејшују Херувим;
Именом Господњим благослови, оче.
МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ ТРОЈИЦИ
Свемогућа и Животворна Света Тројице, Изворе Светлости, Која си једино по доброти извела из небића све што је створено на свету и нада светом, и о томе се стараш и то одржаваш. Ти си нам, осим осталих Твојих доброчинстава земаљском роду, даровала и покајање због телесне слабости до смрти. Не допусти да јадници умремо у својим опаким делима, нити да будемо подсмех заметнику зла, завидљивцу и упропаститељу. Јер видиш, Милосрдна, колико је подмукао непријатељ, а колико је и наше лутање и слабост и немарење. Али ми који Те свакога дана и часа гњевимо и преступамо часне и животворне заповести, молимо Те: учини нам по доброти Својој која не оскудева. Отпусти нам, дакле, и опрости све пто згрешисмо у целом својем животу, до сада и до овога часа, делима и разговорима и мислима. Удостој нас да остатак живота свршимо у покајању и скрушености и чувању Твојих светих наредаба. Ако нас превари сладост те згрешисмо на многе начине, или проживесмо обманути мрским пожудама, некорисним и штетним; ако растужисмо којега брата својега подстакнути неразумним гњевом и јарошћу;
Ако због језика упадосмо у неизбежне замршене и јаке мреже; ако се безумно спотакосмо којим од својих чула или свима, било хотимице или нехотимице, у знању или незнању, од заноса или после размишљања; ако оскврнисмо савест злим и таштим мислима; ако на који други начин згрешисмо што нас на то наведе зао подухват и обичај, опрости нам све и све отпусти, Прежалостиви, Предобри и Многомилостиви. И дај нам од сада храброст и снагу да чинимо Твоју добру, угодну и савршену вољу; да се недостојни ослободимо од ноћнога и мрачнога зла покајањем светла вида, и да ходимо поштено по дану, те да се очишћени јавимо Твоме човекољубљу, појући и величајући Тебе у све векове. Амин.
”Православни каноник”, манастир Денковац, 2004.л.Г.
са благословом Епсикопа шумадијског Господина Јована