КРТИНСКА
Кртинска је такоће своје име добила по особинама земљшита. Како наводти Павловић, Кртинска је на Сави, у равниции, опкољена реком и многим барама, с кућама раздељеним у два засебна, атарима одвојена краја, два права засеока, Малу Кртинску и Бргулице. Мала Кртинска је северно до Саве, а Бргулице су јужно уз Звечицу и до Ратара. У оба краја куће су на шумадијски начин одвојене. Бргулице чине посебан атар, и као засеок Кртинске одвојене су од села Звечицом, имају своје становништво и да немају заједнице у кртиначким испустима, шумама и полојима, биле би засебно село. Кртинска и Ратари имали су своје заједнице у Полоју; Кртинска је имала своју заједницу у Вићу, а са Уровцима у Балазуру, Јазмаку и Јасенки.
Павловић је забележио и да Кртинци имају посебне чобане за сваку врсту стоке, осим за коње. Чобани су стоку ујутро сакупљали по селу, а увече је догонили и предавали.. Коњи за вучу и волови су били по пашњацима или у шталама. Чобани Кртинаца су ретко били мештани села, углавном су то били људи са стране. Плаћали су новцем и у натури. Чобане је примао, плаћао и отпуштао сеоски кмет. Становали су у сеоској кућици, која се налазила у цетру села, где су се одржавали сеоски састанци. Такав вид сточарења практиковале су и друге веће сеоске заједнице у то време, на пример, Забрежје, Бело Поље, Уроваци и Скела.
И Кртинска је имала део насеља у којем су живели Цигани. Он се налазио у Трњацима, према садашњем насељу “Младост”.
Кртинци су познати као вредни баштовани, мећу најбољима у обреновачкој општини. Током летњих ноћи из Кртинске се могло чути бректање десетина мотора на нафту који су заливали парадаиз, папрпку, купус и друге сорте поврћа. Данас су Кртинци у знатој мери престалти да се баве баштованством, како због недостатка радне снаге тако и због погоршане еколошке ситуације. Такву еколошку ситуацију је нарочито проузроковала депонија пепела, која се протеже уз реку Саву највише на кртиначком атару. Међутим, прилагодили су се новим захтевима тржишта и исказали као добри цвећари, те су присутни и на београдском тржишту.