ИСТОРИЈА НАСЕЉА БРЕСКА
У атару данашњег села Уровци постојала је црква брвнара у Брески, саграђена почетком 18. века. Наиме, Бреска је била велико и ушорено село, које је постојало до првих деценија 19. века.
Налазило се између Палежа (назив места промењен 1859. године у Обреновац) и Звечке. Сматра се да је насеље постојало још у римско доба, а да су га Срби настанили, посебно након сеоба под Арсенијем Чарнојевићем. Бреска се помиње у јулу 1719. године у списку села Палешког дистрикта, када су њихови виноградн и усеви оштећени градом. Село се налази и у списку села Ваљевске епархије, из 1735. године, као и у списку села из 1737. године, који је саставила београдска администрација. Реља Новаковић у свом раду “Обреновац и околина на старијим картама и плановима” (посебан отисак из Годишњака града Београда Књ. XXX[V, 1987) наводи да је ово село, између десне обале Саве и леве обале доњег тока Купинца, још 1788. године забележено као порушено или као спаљено село Бреска. Спомиње и да се не зна када је село било спаљено, али наводи да је јануара 1736. године било читаво. Да би то потврдио, Новаковић наводи чланак Димитрија Руварца, Митрополија београдска око 1735. године по архивским списима (Споменик СКА XIII, Беотрад, 1905,163,183), “Дистрикт Ваљевски и Палешки” у коме се помиње и црква у Брески. Из списа се види да је црква била посвећена Светом Георгију, и да је свештеник Георгије Радосављевић, стар 23 године, роћен у Брески. Новаковић износи податке о величини цркве:’ церков долготоју кловтера 3, широкоју кловт (ера) 3, висиноју кловтера 1 и 2 шуха, покривена шиндроју, растовоју … “. Један бечки клофтер = 189,65 цм, један шух нешто преко 31 цм.
Црква је сл\гжила и мештанима Палежа и Скеле. Палежани су долазили у брештанску цркву све до изградње цркве у Палежу 1824. године.
Цртеж 1. Реконструкција схеме иконостаса цркве-брвнаре у Брески (сада у Звечкој); 1-4. Старозаветне сцене (?); 5. Благовести; 6. Св. архиђакон Стефан; 7. Св. Арханђел Михаило; 8.Рођење Богародице; 9. Богородица са Христом; 10. Исус Христос, 11. Св. Јован Крститељ; 12-16. и 18-22. Дванаест апостола; 17. Св. Тројица; 23. Богородица; 24. Св. Јован Богослов; 25. Распеће
У Брески је поред старе цркве било помешаних турских и српских породица. Турска имања су после ослобођења и регулисања аграрних односа прешла у својину оних српских породица, које су биле на тим имањима. Како наводи Љуба Павловић, ученик и сарадник јована Цвијића, у “Антропогеографији Ваљевске Тамнаве” (објављеној 1912. године), старци Беља Ружичић из Забрежја и Спасоје Бугарски из Кртинске су причали да је Сава пре 55 година однела брештанску цркву и уша дубоко у стару Бреску. Они су причали и да су од својих старих чули да је село Бреска окруживало цркву и да је 200 метара од ње северно било корито реке Саве.
Села која су настала расељавањем старог села Бреске су: Звечка, Кртинска, Уровци и Ратари. До расељавања села дошло је због куге, која је харала 1813. и 1814. годише, као и услед честих поплава.
Реља Новаковић сматра да је село Бреска највероватније спаљено на почетку аустријско-турског рата 1788-1791. године. У то време је спаљена и брештанска црква. Брештанске породице отишле су у суседна села, а неке у Банат. У околини Темишвара формирале су нова села. Стара брештанска црква је, према списима које наводе Љуба Павловић и Јоаким Вујић, спаљена од стране Турака. Могуће је да је срушена и од савских поплава. Имање старе брештанске цркве прешло је у својину тадашњих Уровчана. Црквене зидине, које су биле ограђене, док их Сава није однгела, остале су сеоска својина, као и старо гробље у њеној близини. Покретни предмет, иконе и други сасуди, пренети су, верова-тно, у нову цркву, која је саграђена у Звечкој, на тзв. Ружичиној међи, где се и данас налази.
Бранко Вујовић у књизи “Црквени споменици на подручју града Београда” доводи у везу иконе са старог иконостаса у звечанској цркви са иконама из некадашње брештанске цркве. Вујовић наглашава да по стилу, димензијама, распореду и неким декоративним елементима те иконе не одговарају новом иконостасу, већ начину опремања цркве брвнаре крајем 18. или почетком 19. века. Постоји могућност да су иконе и остали покретни предмети ту доспели из цркве некадашњег села Бреске, које је некад постојало у близини Палежа и Звечке, и које су Турци спалили 1813. године. Вујовић такође констатује је да се у звечанској цркви чувају бројне литургијске књиге, штампане у Москви и Бечу у другој половини 18. века, које су припадале цркви из села Бреска.
Јоаким Вујић у “Путешествијима” пише да је путујући из Палежа за Звечку, 1826. годинее, посетио место где се некада налазило село Бреска, сада с деловима цркве делимично оспособљене за богослужење. Он каже да је храм био посвећен Васкрсењу Христовом, и да је црква порушена и спаљена од стране Турака.. Додаје и да је црква касније донекле обновљена како би се у њој могла обављати служба, те да су свештеници цркве плаћали Турчину спахији главницу по шест гроша годишње, Љуба Павловић у Антропогеографији Ваљевске Тамнаве забележио је да је после нестанка Бреске због куге и честих поплава, дошло до формирања нових села Уроваца, Звечке, Кртинске и Ратара.