|
|
|
|
Брештанска црква имала је више свештенослужитеља који су се од двадссетах година 18. века, па до њеног нестанка, према неким подацима крајем 19. века (Љуба Павловић), старали о вернима овога дела обреновачке Посавине. Прота Марко Павловић из Шапца у свом рукопису „Споменица шабачко-ваљевске епархије” на основу чланака Димитрија Руварца: Митрополија београдска око 1735. годипе, САН Споменик, Београд1905. и Опис српских фрушкогорских манастира 1753. године, Сремски Карловци 1903; Срете Пецињачког Катастиг јеромонаха Висариона, Годишњак историјског архива8, Шабац, 1970. и др Алексе Ивића, Између Првог и Другог српског устанка од 9,1813-4, даје преглед свештенослужитеља у Брески. РАЦКО је био парох у селима Скела и Бреска. Када је јеромонах Висарион сакупљао димницу за ваљевског епископа Доситеја Николића, записао је 1729. године да је у селу Бреска 25 кућа платило димницу, а да четири нису. Навео је и да су те куће дале као прилог 100 ока жита и 150 ока зоби. Записао је и да је у селу Скела 1729. године 30 кућа платило димницу, а да пет није, и да ју је следеће године платило 28 кућа. БОГДАН је служио у селу Палеж. Године 1729. у Палежу је 38 кућа платило димницу и дало две форинте као прилог, а 10 кућа није. Следеће године је само 30 кућа платило димницу (Пецињачки). ГЕОРГИЈЕ РАДОСАВЉЕВИЋ роћен је у Брески око 1712. године. Учио је у Ваљеву код Стефана Даскала, а затим у манастиру Ремета код јеромонаха Мојсија. Рукоположио га је 27. и 28. децембра 1730. године спископ Доситеј Николић у Ваљеву. Наредне 1731. године доделио му је парохију у Брески, пошто се поп Рацко замонашио и отишао у манастир. Поред Бреске, Георгијева парохија обухватала је Палеж и Скелу. Имао је у брештанској цркви неколико књига: Требник, Служебник и Псалтир московског издања и два Октоиха, Јеванђеље и Псалтир српског издања (Руварац). ВАСИЛИЈЕ БОГДАНОВИЋ роћен је у Звечкој око 1719. године. Учио је најпре код оца, попа Богдана, а затим у Београду код магистра попа Марка. Рукоположен је 14. и 24. децембра 1737. године у Београду. До 1739. године служио је у Брески, а потом је прешао у Срем и служио у Пећинцима до 24. јуна 1752. гоцине. Тада се растао са женом и отишао у манастир Ремету, где се 15. јула 1753. године закалуђерио (Димитрије Руварац, Опис српских фрушкогорскгих манастира 1753. године, Сремски Карловци 1903). МИХАИЛО НЕДЕЉКОВИЋ рођен је око 1705. године у Пећинцима. Учио је у манастиру Ремета, код калуђера Арсенија, а затим у Мишковцима, код попа Петра. Рукоположио га је 1728. године ваљевски епископ Доситеј Николић и додедио му парохију у Палежу, где је поповао три године. Године 1733. прешао у парохију у Богатић. Од књига је имао Требник московски, Летургију московску, Отпти мали Минеј московски и Октоих српски (Руварац, Митрополија…). МАРКО ПОПАДИЋ из Уроваца. Посде пропасти Првог српског устанка прешао је у Срем. Са још два члана породице боравио је између 1813. и 1815. године на подручју Петроварадинске регименте. Тада се први пут и појављује његово име (Др Алекса Ивић, Између Првог и Другог српског устанка (од септембра 1813. до априла 1815. године] 1815, Загреб 1917). ЛЕОНТИЈЕ МАРКОВИЋ ИЛИ МИЛОВАНОВИЋ из Уроваца. Поред већ наведених биографских података о попу Леотију, Ивић у поменутом спису пише да је он са још 14 чланова породице време између два устанка, од 1813. до 1815. године, као избеглица, провео на подручју Петроварадинске пегименте. Др Алекса Ивић у спису Између Првог и Другог српског устанка (од септембра 1813. до априла 1815. године) под редним бројем 51 наводи име Леонтија Миловановића као избеглог свештеника из Уроваца. ЖИВКО МАРКОВИЋ, доцније Поповић, Леонтијев син, такође је био свештеник у брештанској цркви. |
