Тропари и кондаци

ТРОПАР (грч: τροπάριου) je кратка црквена молитвена песма, која садржи суштину празника за који је написана и којом се прославља свети.
Тропар је написана као поетска проза и појала се заједно са стиховима Псалама. Назив је добила од деминитува речи τρόπος, који означава начин музичког извођења. Настанак тропара, једне од најважнијих врста Црквених песама, везује се за име преподобног Авксентија, познатог витинског подвижника (†470). Приликом састављања, наменио их је посетиоцима своје келије које је поучавао кратким Црквеним песмама од неколико реченица, а појале су се врло пријатним мелодијама.

Обрасци тропара имали су следеће теме: анђелско слављење Бога, стварање света, искупљење света, покајање и прослављање светих. Најстарија сведочанства ο појању тропара на богослужењу имамо из V века. Изасланици аве Памва посетили су у V веку храм Св. Апостола Марка у Александрији и тамо су чули појање тропара. Друга сведочанства потичу из VI века када су игумани Јован и Софроније посетили Нила, игумана синајског, затекли су га у храму за време вечерња и чули појање и уверили се ο редоследу вечерња. Из њиховог извештаја види се да су тропари били саставни део канонских часова и уопште богослужења Православне Цркве.

Један од најстаријих тропара је “Светлости тиха” (грч: Φώς ιλαρόν), који налазимо у Апостолским установама, а који се поје на вечерњем. Њега спомиње Василије Велики цео век пре преподобног Авксентија, и пише да је појање тропара стара традиција Цркве.

sara-crkva


КОНДАК
(грч: κοντάκιον) је назив за различите жанрове византијске химнографије; Православна Црквена химна у част празника или светог, по невеликом обиму, садржинској концизности и начину појања скоро идентична тропару, од кога се разликује само по месту у богослужењу.