ВЕЛИКИ КАНОН СВEТОГ АНДРЕЈА КРИТСКОГ
који се чита на Великом Повечерју у прва четири дана Свете Четрдесетнице, и на Јутрењу четвртка пете седмице
О канону светог Андреја Критског
Бити прави хришћанин, значи бити доживотни покајник, значи имати стално пред очима мноштво својих сагрешења, и непрекидно осећати покајничко раположење. На то је човек позван пре него што постане хришћанин. „Покајте се и верујте у Јеванђеље” (Мк. 1, 15), рекао је Господ Христос у почетку своје проповеди, и тиме показао пут како се постаје следбеник Христов. Кроз покајање. Покајање је буна човека против самога себе, рекао је епископ Николај. То је буна против старог човека, човека огрезлог у греху и страсти и удаљеног од Бога. Јер сваки грех удаљује од Бога, а човек испуњен гресима, одлутао је у даљну земљу где се лице Божје не види.
Да би такав човек постао „нова твар”, по светом апостолу Павлу, мора прво доћи к себи, попут блудног сина из Јеванђеља. Богом одређено време за буђење из летаргачног сна греха, несумњиво је свети Велики Пост — Света Четрдесетница. Ту човека све покреће на покајање, све указује на његове грехе. Свака песма, свака стихира, свака молитва, свака реч која се у цркви чује. А пре свега и изнад свега богонадахнути, ненадмашни Велики Канон Светог оца нашег Андрије Критског. То је неиследимо море покајничких суза, вапаја, уздаха. Нема човека, нема грешника који неће наћи себе у Великом Канону. Зато Велики Канон уствари преставља личну исповест сваког православног хришћанина.
Велики Канон је, како се каже у његовом синаксару, довољан да и најтврђу душу омекша и доброј будности подигне, ако се само са скрушеним срцем и великом пажњом пева. Као такав, он је божанска сила спасења. Удружен још са постом — он је чудотворан као преображајна сила спасења, преображења, просвећења, обожења.
Кроз богонадахнута уста светог Андрије Критског из сваког тропара његовог Великог Канона одзвања ехо апостолове поруке: „Устани ти који спаваш, васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос” (Еф. 5, 14).
владика Артемије
*
***
*
Понедељак I седмице поста
ПЕСМА ПРВА
(Ирмос, глас 6)
Помоћник и заштитник у спасењу беше ми Бог мој, кога ћу прославити; Бог оца мога кога ћу узносити, јер се славно прослави.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме. (Метанише се, после сваког припева)
Откуда ћу почети са оплакивањем дела мога грешног живота, што ли ћу узети као почетак садашњем ридању, Христе? Но ти као милостив даруј ми опроштај грехова.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Похитај, жалосна душо, заједно са телом твојим, исповеди се Творцу свих, окани се досадашњег безумља и принеси Богу сузе покајања.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Подржавајући преступ првоствореног Адама, сагледах себе одбачену од Бога и вечнога царства и сладости због мојих грехова.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Тешко мени, несрећна душо, што си се угледала на Еву; видела си зло и тешко се израњавала, дотакла си се дрвета и без страха окусила си забрањено јело.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Место телесне Еве, беше ми у мислима Ева, у телу страсна помисао беше ми слатка, али увек пијући горки напитак.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Из Едема Адам беше праведно изгнан, јер не одржа Твоју једину заповест, Спаситељу. И ја страдам што увек одбацујем спасоносне речи.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу:
Превечна Тројице, којој се као једној клањамо, узми од мене тешко бреме грехова и као милостива дај ми сузе смирења.
И сада и свагда и у све векове. Амин:
Богородице, надо и заштитнице оних који ти певају, узми од мене тешко бреме грехова и као чиста Владичица прими мене који се кајем.
ПЕСМА ДРУГА
(Ирмос, глас 6)
Чуј ме небо, ја вапијем и певам Христу, који је примио тело од Дјеве.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Чуј ме небо, ја вапијем; почуј земљо мене покајника који певам Богу.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Погледај ме Боже, Спаситељу мој, Твојим милостивим оком и прими моју топлу исповест.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Сагреших више од свих људи, Теби сагреших; но као Бог смилуј се, Спаситељу, на Твоје створење.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Примивши ругобу мојих страсти, лакомим стремљењима уништих лепоту ума.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Милосрдни Господе, бура зла ме окружује; зато и мени као Петру пружи руку.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Упрљах хаљину мога тела и укаљах, Спаситељу, своју слику и прилику.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Замрачих душевну лепоту сластима страсти, и сав ум у прах претворих.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Подерах сада моју прљаву хаљину коју ми изатка Животодавац у почетку, и због тога лежим наг.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Обукох се у подерану хаљину коју ми изатка змија својим саветом, и ево, стидим се.И ја проливам сузе грешнице; очисти ме, Спаситељу, милосрђем Твојим.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
Погледах на лепоту дрвета и умом се преварих, зато лежим наг и стид ме је.
Помилуј ме, Боже, помилуј ме.
На леђима мојим делаху сви зачетници страсти, преносећи на мене њихова безакоња.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу:
Тебе једнога у три лица, Бога свих, певам Оца и Сина и Светога Духа.
И сада и свагда и у све векове. Амин:
Пресвета Богородице Дјево, једина свеславна, приљежно моли да се спасемо.