О ИЗБОРУ ЖИВОТНОГ ПУТА
“Хришћанска заједница”
У збирци изабраних повести из живота св. отаца налази се ова особито поучна повест која нас учи којим путем да пођемо у свом животу. “Причао је један старац да је познавао једну врло побожну старицу монахињу, коју је упитао зашто је такав живот изабрала и
она му је, уздишући, испричала следеће. Моји родитељи су умрли још кад сам била дете. Отац је био човек смеран и тихе нарави, али слабог здравља. Много се старао за спасење душе и ретко се виђао са суседима. Када је био здрав, доносио је кући своју скромну зараду, али је већи део свог живота провео патећи се и строго постећи. Толико је био ћутљив, да се могло помислити да је нем. Напротив, мати је живела распутно и непоштено, тако да јој није било равне у целој околини. Била ја брбљива и увек се са неким свађала. Често је проводила време у пијанчењу са најпокваренијим мушкарцима. Кућевну имовину је просипала и стога су нам недостајала средства са живот, и ако је имање било велико. Толико је злоупотребљавала своје тело, да се ретко ко у нашем селу сачувао од ње чист. Од детињства до старости није боловала, но је увек била здрава. Такав је био живот мојих родитеља. Затим је отац, пошто је се напатио од дуге болести, преминуо. Тек што је умро, небо се наоблачило, киша је почела падати, муње су севале, грмело је и киша је непрестано падала три дана. Због рђавог времена није могла бити сахрана и људи су климали главом говорећи у чуду: овај је човек без сумње био велики грешник, кад га ни земља неће, али да се леш не би почео распадати у кући и тиме онемогућио становање у њој, сахранише га некако, иако је киша једнако падала. Добивши већу слободу по смрти оца, моја мати се још луђе предала злоупотребљавању тела и учинивши од наше куће јавну кућу, проводила је живот у највећој раскоши и весељу. Када је пак умрла, имала је великолепну сахрану, те је изгледало као да је и лепо време узело учешћа у њеном спроводу.После њене смрти остала сам као дете, а телесне жеље већ су почеле у мени да се појављују. Једне вечери почела сам размишљати чији живот да узмем као пример за углед, да ли очев, који је живео скромно, тихо и уздржљиво, али је за све време живота патио, боловао и туговао, а када је умро као да га земља није хтела. Да је такав живот био Богу мио, не би се мој отац, који је тако живео, толико намучио и претрпео јада. Боље је живети као што је живела мати, рекла сам у мислима, предати се задовољствима, раскоши и телесном сладострашћу. Мати није пропустила ниједно неваљало дело, сав живот је провела у пијанству, користећи се здрављем и срећом. Шта, дакле? Треба да живим као што је мајка живела? Боље је веровати својим очима и ономе што је очигледно, боље је свачим се наслађивати, него веровати у оно што се не види и одрицати се од свега. Када сам ја, проклета, у својој души пристала да изаберем живот своје мајке, настала је ноћ и ја сам заспала.
У сну ми се јавио и стао преда мном неки човек, велики и страшан, који ме је гледао са гњевом и строго упитао: Кажи ми шта си премишљала у себи? Уплашена, нисам смела ни да га погледам, а он је још јачим погледом поновио свој захтев, да кажем какав ми се живот допао. Изгубивши се од страха и заборавивши све своје мисли, рекла сам да нисам ништа мислила. Тада ми је казао све што сам тајно премишљала. Немајући куда почела сам да га молим за опроштај и објаснила сам узрок, због чега сам тако мислила. Тада ми је рекао: Хајде да видиш и оца и мајку, па онда да изабереш живот по својој жељи! Рекавши то ухватио ме је за руку и повео. Довео ме је у једно велико поље, чија се лепота неможе описати, где је било много вртова са свакојаким родним дрвећем и увео ме је у њих. Тамо ме је сусрео отац, загрлио и пољубио, тепајући ми: ћерко моја! Загрлила сам такође и ја њега и замолила га да ми дозволи да останем с њим, али ми он одговори: сада је то немогуће, него ако пођеш мојим стопама, доћићеш овамо после кратког времена. Наставила сам са мољакањем да ме остави код себе, али онај који ме је тамо довео поново ме је ухватио за руку и рекао:
хајде да ти покажем и твоју мајку да је видиш где гори у ватри, да би знала по чијем начину живљења да удесиш свој живот. Тада ме је довео у једно мрачно и смрадно место, откуда се чуо шкргут зуба и јауци, и показао ми је пећ, у којој је горела велика ватра од растопљене смоле. На улазу у њу стајала су нека чудовишта. Погледала сам у њену унутрашњост и опазила своју матер. Она је била у ватри до гуше, шкргутала је зубима (од злобе), а ватра је око ње пламтела и тежак смрад се ширио од црва који не умире. Угледавши ме, узвикнула је плачући из гласа: ћерко моја јаох мени, ове муке трпим због мојих злих дела. Исмевала сам уздржљивост и друге врлине, мислила сам да се мој живот у сладострашћу и разврату никад неће завршити, пијанство и преједање нисам сматрала за грех и, ето, кажњена сам у паклу, који сам заслужила. За кратко времено грешно наслађивање и за ништавно весеље сада се мучим у страшним мукама. То ми је плата за презирање Бога. Постигле су ме многе бесконачне невоље. Сада је време помоћи и сада се сети да сам те својим грудима одојила. Сада ми врати добром, ако сам ти некад нешто добро дала! Сажали се надамном, ћерко моја, јер ме овај огањ пече, али не спаљује. Сажали се надамном, јер ме очајање једе и повећава муку. Умилостиви се, дај ми руку и изведи ме одавде. Када сам одговорила да не могу то учинити, јер се бојим оних чудовишта, опет, је почела запомагати: Помози ми, ћерко моја, не презри плач своје рођене мајке, сети се болова које сам поднела у твом рођењу и не презри ме, да не пропаднем у пакленом огњу! Њени јауци су и мени натерали сузе и ја сам почела јаукати и плакати. Ти јауци и плач пробудили су оне који су били самном у кући. Они су упалили лампу и питали ме зашто сам тако јако плакала, а ја сам им испричала своје виђење. Тада сам се одлучила да изаберем живот мог оца, пошто сам се, по милосрђу Божјем, уверила да све оне који проводе грешан и порочан живот очекују вечне муке.